KOLIKO puta vam je, dok čekate zeleno svetlo na semaforu, momčić, jedva dvocifren broj godina skupio, poskočio da vam obriše „šoferku“? Ako živite u Smederevu retko. A koliko puta vam je na semaforu zasvirala violina? Nikada, sve – do juče.
ZASVIRA malo kod prvog u koloni, pruži brže-bolje otvorenu šaku, željan da primi nagradu, i već hita do novog slušaoca. I njemu udeli tek ton ili dva. Ili manje. Semafori ne daju više vremena.
Čuje se violina, ali melodija ne može da se otrgne. Čiča joj ne da, kako bi zasvirao na što više prozora. Violinista mora da zarađuje. Molim ga da prekine nakratko. Pitam ga za ime.
– Dimitrije Stanković – kaže.
– Odakle ste?
– Iz Aleksinca.
– Otkuda vi ovde?
– Daj neku paru.
– Nemam ništa kod sebe, samo telefon, istrčala sam iz automobila sa suprotne strane ulice – pravdam se.
– Idi uzmi, pa se vrati…
SAMO toliko me počastio rečima. Crveno na semaforu, ide na pozornicu – belu liniju koja razdvaja saobraćajne trake.
Pitam se: ko je čiča Dimitrije? Je li zaista violinista ili je nekada bio, ili je samo mudra, seda glava domišljato smislila način da odobrovolji nervozne vozače za koji dinar ?
Vraćam se na istu raskrsnicu kasnije. Obećala sam violinisti. Ali, njega – nema. Dimitrije je zaradio za pivo ili ćevape, pretpostavljam. Zasvirao, za pojas zadenuo, makar do sledeće raskrsnice.
„Violinista na krovu“ – onaj iz čuvenog mjuzikla, pevušio je pesmu „Da sam bogat čovek ja“. Istu je, možda, svirao i violinista na semaforu. Čak iako nije ta melodija, želja je ista.
Izvor Večernje novosti , Autor i foto Jelena Ilić
PRODAJEM TRAFIKU – 061 20 84 84 0
PRODAJEM TRAFIKU,ŠESTOUGAONU, 6 KVADRATA,TIPSKA,SA SVIM DOZVOLAMA,TERMOIZOLOVANA
061 20 84 84 0 , POVOLJNO
