Piše : KURIR , Autor Marko Smiljanić

Aleksa Stojmenović ( 26 ) izgubio je život 16. maja prošle godine na proslavi 18. rođendana svoje drugarice u restoranu „Oaza“ u Aleksincu. Tuga i bol njegove porodice, ali i mnogih njegovih poznanika ne bledi.

Tog dana došlo je do koškanja u restoranu nekih omladinaca, vršnjaka slavljenice, a tuča se zbila na terasi restorana kada je od nečijeg udarca u vratnu vertebralnu arteriju pao i preminuo na putu za bolnicu. Istraga koja se vodi iz Niša i Aleksinca nije do danas dovela do podizanja optružnice protiv nekog lica od desetak učesnika tuče.

Njegova majka D.N je za medije napisala pismo i podsetila na ovu veliku tragediju.

– Prošlo je devet meseci od kad nema našeg anđela, od kada mu je ukinuto pravo na život, na radovanje. Na svu sreću koja ga je čekala s obzirom na njegove godine. Tek je trebalo da živi, osnuje porodicu, da se raduje svojoj deci. Jako je teško, jako je bolna ova neizvesnost koja prethodi podizanju optužnice i privođenju pravdi počinioca ovog strašnog dela – počinje svoje izlaganje nesrećna majka.

Ona kaže da se porodica sve vreme držali po strani, što zbog bola kroz koji prolazi, što zbog šoka, a „isto tako i zbog nae korektnosti, tj. poštovanja istražnog postupka“.

– Trudili smo se da budemo maksimalno dostojanstveni uprkos boli koja nas je zadesila. Svako od nas se sa tim borio na svoj način. Mi nismo imali snage da se pojavljujemo u medijima, uprkos svim lažima i neistinama koja se iznosila.. Ja sam lično dozivljavala „nervne slomove“ pri svakoj objavi Aleksine fotografije, imena, a da ne govorim o snimcima njegovog ubistva.

Ona se osvrnula i na porodicu jednog od dečaka (19) koji je bio osumnjičen.

– Posle svakog njihovog gostovanja u TV programima, posle svakog objavljenog članka u novinama, meni je trebalo vremena da se povratim od šoka. Naravno da sam zbog toga potrazila i stručnu pomoc i da nije bilo iste, mislim da ne bih preživela. Aleksa je bio divan sin, brat, sestrić, bratanac,ujak, unuk, prijatelj. Plenio je svojim osmehom, koji je ujedno bio i njegov zaštitni znak. Čak i kad bi bio ljut, čini mi se, bio bi nasmejan. Nikad niste mogli da ga vidite ozbiljnog, namrštenog. Svi ga pamte po osmehu. Bio je podrška svima, svojoj sestri, majci, ocu. Bio je pravi drug svojim drugarima. Bio je pažljiv prema svojim devojkama, nikada nije zaboravio ni jedan bitan datum, rođendan, godišnjicu. Bio je idol svoj deci u ulici, igrao je fudbal sa njima. Bio je uzor njihovim roditeljima i često su svi isticali da bi voleli da im deca izrastu u osobu poput Alekse – napisala je Aleksina mama dodajući da Aleksina porodica nije htela da od tragedije pravi „medijski cirkus“.

Ona se osvrnula i na razne delove istrage za koje kaže da su nelogična, da postoje mnoga suprostavljena mišljenja Zavoda za sudsku medicinu i drugih institucija.

– Nadam se da će pravda pobediti i da će krivac sa smrt mog deteta dobiti adekvatnu kaznu i to što pre, zaključuje ona.