Kurir.rs – J. Mladenović
Vozač kola Hitne pomoći za Kurir je otkrio kako je izgledalo crno jutro u aleksinačkoj bolnici. Prema njegovim rečima, dan je počeo normalno kao i svaki drugi, a niko nije ni slutio tragediju koja je zavila u crno jug Srbije.
Krenuo sam na posao normalno kao i svaki dan, ništa nije ukazivalo da bi bilo šta strašno moglo da se desi. Oko osam sati stigao je poziv, a od tada kreće horor. Svi smo leteli, nismo znali ni šta nas tamo čeka, iskreno smo imali strah šta ćemo zateći – počinje svoju ispovest vozač saniteta i dodaje:
Rotacije i sirene
– Kolone vozila su išle, pod rotacijama i sirenama, taj zvuk ne mogu da opišem. Znali smo da će to biti crn dan, a kada smo stigli sve nam je bilo jasno. Gomila isprepadanih porodica i radnika, najbliži su se borili da dođu do svojih članova, da vide da li su im živi sinovi, muževi i braća.
On je ispričao da je dan bio naporan i stresan, ali da niko nije smeo da pomisli da odustane i da se preda, znali su da životi zavise od njih.
– Ne znam samo koliko smo puta išli prema rudniku i nazad, radnici su bili uplašeni, gledali su smrti u oči, a kolege su im umirale pred očima. Ekipe su ih smirivale i ukazivale im prvu pomoć, a čim bismo ih uneli u bolnicu vraćali smo se nazad – priča on:
– U bolnicu u Aleksincu bilo je smešteno oko 20 ljudi, a troje njih koji su bili u težem stanju prevezli smo u Niš. Čekali smo i ispred rudnika dok su iznosili tela u nadi da će moći bilo kome da se pomogne, ali nažalost nije im bilo spasa, od tog jednog momenta samo su mrtve iznosili i unosili u kola pogrebnih preduzeća.
Pamte i prethodine nesreće
Ovaj radnik aleksinačke bolnice rekao je za Kurir da se kući vratio u kasnim večernjim satima, kao i da on i njegove kolege jako dugo nisu mogli sebi da dođu od šoka zbog stvari koje su videli toga dana.
– Ne daj Bože da se ovo više ponovi. A sreća u nesreći je ta što su ostali rudari preživeli, jer mnogi ovde pamte prethodne tragedije koje su odnosile po nekoliko desetina života – završio je on.
