Piše : SRBIJA DANAS

Javnost s nestrpljenjem očekuje nalaz neuropsihijatrijskog veštačenja penzionisanog vatrogasca Gorana Džonića (59), koji je osumnjičen za ubistvo tročlane porodice Đokić iz Aleksinca. Naime, prvookrivljeni Džonić je pre nekoliko dana prebačen iz zatvora u Nišu na psihijatrijsko veštačenje u Beograd, kako bi se utvrdilo da li je u uračunljivom ili neuračunljivom stanju učestvovao u izvršenju krivičnog dela.

Poznati psihijatar dr Jovan Marić kaže da nije jednostavno dati odgovor na pitanje da li je osumnjičeni Đžonić bio u trenutku zločina uračunljiv ili ne. Kako kaže, on će biti podvrgnut mnogobrojnim psihološkim testovima, ali i nadzoru psihijatara, koji će pratiti njegovo ponašanje.

– Džonić će biti podvrgnut psihološkim testovima i na osnovu toga i mnogobrojnih drugih faktora će se utvrditi da li ima određenju duševnu bolest ili ne. Psihijatrijsko veštačenje može da traje i po nekoliko meseci, i to sve zavisi od samog psihijatra. Dok traje veštačenje, on živi u bolničkoj sobi. Tu su medicinske sestre, one mu daju lekove, psihijatri pričaju sa njim, posmatraju ga… To posmatranje može da traje i do šest meseci. Ukoliko psihijatri procene da je počinio krivično delo usred duševne bolesti, onda ide na mere bezbednosti čuvanja i lečenja. Ne ide u zatvor, već u zatvorsku bolnicu. On može da bude na lečenju od deset do petnaest godina. Nakon nekoliko godina lečenja, psihijatri porocenju da li je u stanju da ponovi zločin ili ne – objašnjava dr Marić.

Dodaje da sve zavisi od procene tima psihijatara, koji koriste određene mehanizme na osnovu kojih mogu da utvrde da li okrivljena osoba laže, manipuliše i slično.

– U praksi sam viđao različite slučajeve, počev od onih koji su imali psihoze, sizofreniju i slično, a nisu se lečili, i nakon izvršenja krivičnih dela, ustanovljeno je da su imali duševnu bolest. U bolnici postoji posebno odeljenje od dvadeset do trideset kreveta za takve ljude. Oni u bolnici mogu ostati doživotno ako nakon nekoliko godina lečenja psihijatar proceni da mogu ponoviti krivično delo ukoliko bi se našli na slobodi. Postoje mehanizmi koji se koriste i na osnovu kojih se može utvrditi da li ispitanik pokušava da slaže komisiju –  objašnjava dr Marić.