Da li ste u prethodnim redovima prepoznali realno stanje u kome se sada nalaze mnogi zdravstveni ili prosvetni radnici koje poznajete, pa je jedno takvo istraživanje brnauta kod svojih kolega u prosveti sproveo psiholog Aleksdandra Janjić, u februaru i martu ove godine, 2021.godine čiji rezultat zabrinjavajuće govori da kod više od 42% ispitanika postoji izgaranje na poslu koje utiče na svakodnevni život, što smatra veoma visokim procentom.
Aleksandra Janjića, inače stručnog saradnika psihologa osnovne škola „Ljupče Nikolić“ iz Aleksinca, u pauzi snimanja emisije „Prosveta ima reč“ gde će o tome govoriti detaljno, pitali smo da za Glas javnosti otkrije neke pojedinosti u svom eksluzivnom istraživanju:
-Reč je o istraživanju, koje je i moj master rad, na temu „Sindrom izgaranja na poslu kod prosvetnih radnika u toku pandemije izazvanje Covid 19 virusom“. Istraživanje sam sproveo pod mentorstvom prof. dr Snežane Živković, sa Fakulteta zaštite na radu iz Niša. Učinilo nam se da bi istraživanje na ovu temu bilo zanimljivo, jer sam kao neko ko radi kao stručni saradnik-psiholog u onovnoj školi bio svedok da kolege učitelji i nastavnici ulažu mnogo truda i vremena kako bi učenicima obezbedili što više mogućnosti za sticanje znanja u okolnostima koje su bile vanredne.
Mislite na takozvanu novu realnost?
-Kada kažem vanredne mislim na novu realnost izazvanu pojavom virusa Covid 19, ali vanredna u smislu da su se mnoge kolege po prvi put susrele sa nastavom na daljinu, platformama za rad na daljinu, a sa druge strane tehnički uslovi za rad nastavnika i učenika nisu bili na dovoljnom nivou kako bi se nastava odvijala nesmetano.
Ovaj utisak potvrđuje i istraživanje koje je sproveo Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja , po kome 54,9 odsto prosvetnih radnika je tokom vanrednog stanja i onlajne nastave stekla prva iskustva sa realizacijom obrazovno vaspitnog procesa putem učenja na daljinu, dok je 34 odsto imalo veoma ograničeno iskustvo.
Takođe, u tom istraživanju prosvetni radnici kao glavne probleme tokom nastave na daljinu ističu: dostupnost resursa i tehnologija učenicima (računari, softveri, internet), povećano radno opterećenje i stres prilikom rada od kuće, dostupnost resursa i tehnologija nastavnicima (računari, softveri, internet)…
Burnout (brnaut) sindrom kako se javlja i prepoznaje?
-Brnaut sindrom se u fokusu istraživanja našao sedamdesetih tih godina 20.veka. Definiše se kao reakcija na hroničnu izloženosti stresorima na poslu i u vezi sa poslom. Ovaj sindrom se javlja postepeno, tako da vremenom simptomi postaju sve izraženiji i počinju bitno da utiču na svakodnevni život pojednica. Simptomi koji se javljaju kod ovog sindroma su: osećaj umora, malaksalosti i iscrpljenosti, psihosomatske neprijatnosti kao što su glavobolja, nesanica, gubitak apetita. Može se javiti povećana potreba za uzimanjem kafe, cigareta i alkohola.
Takođe javlja se osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti, ravnodušnosti i apatije. Ono što je bitno istaći, i što ga razlikuje od nekih drugih poremećaja, je da se sa smanjenjem ili uklanjanjem izvora stresa simptomi ublažavaju ili nestaju. Zanimljiv je podatak da je u Norveškoj procenjeno da troškovi povezani sa „Sindromom izgaranja na poslu“ iznose oko 1.7 milijardi evra.
Kad je počelo istraživanje i u kom obimu, karakteristični rezultati?
-Istraživanje je sprovedeno u februaru i martu, 2021.godine, učestvovalo je više od 1000 prosvetnih radnika starosti od 20-65 godina zaposlenih u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama. Pored vaspitača, učitelja i nastavnika, učestvovali su i stručni saradnici, bibliotekari, sekretari i direktori. Više od 80 odsto ispitanika ima završene visoke studije dok ostatak uzorka čine ispitanici sa višom stručnom spremom, ali i ispitanici sa magistarski zvanjem i zvanjem doktora nauka. Rezultat istraživanja je da kod više od 42 odsto ispitanika postoji izgaranje na poslu koje utiče na svakodnevni život, što je veoma visok procenat. Plašim se da bi ovaj procenat bio još viši da je istraživanje sprovedeno na kraju školske godine. Ono što je takođe bitno istaći da je kod kolega koje imaju hronične bolesti, izgaranje na poslu izraženije, pretpostavljam da je to delom i posledica straha za sopstveno zdravlje i rizika od zaražavanja, jer kolege nisu imale mogućnost da rade od kuće ukoliko imaju zdravstenih problema.
Koliko učitelju u Srbiji opada radna sposobnost, ako je i juče radio dve smene?
-Svakako da utiče u velikoj meri, ponavljanje istih stvari može da dovede do monotonije u radu, da bi to izbegao učitelj, ali i nastavnik mora stalno da dodaje nove informacije, smišlja nove sadržaje što zahteva dodatno vreme za pripremu. Treba istaći da su učitelji u nekim školama radili sa dve grupe učenika u školi, ali i sa jednom grupom učenika koji su se izjasnili da žele da prate nastavu na daljinu. Pedeset posto njih se budi umorno, dok se 70 odsto u toku dana oseća iscrpljeno i malaksalo.
Bolovanja kao direktna posledice brnauta…
-Prema nekim podacima iz Evrope do kojih sam došao više od 18 odsto odsustva sa posla zbog bolovanja je u vezi sa brnaut sindromom. Nisam uspeo da dođem do podataka kakva je situacija u Srbiji. Posebno zabrinjava da se čak kod 53 odsto ispitanika smanjila potreba za usavršavanjem i napredovanjem!
Kako je sa vršnjačkim nasiljem u novim uslovima rada?
-Kao psiholog u školi sa oko 900 učenika svedok sam da je došlo do naglog pada situacija vršnjačkog nasilja u ovoj školskoj godini. Beležimo par slučajeva nasilja koji su Protokolom definisani kao prvi nivo nasilja, dok situacija sa drugog i trećeg nivou nije bilo. Mišljenja sam da je ovo u direktnoj vezi sa radom u manjim grupama, jer prema uputstvima Ministarstva prosvete, grupa ne sme imati više od 15 učenika. Nastavnici, učitelji, stručni saradnici mogu rano da prepoznaju i spreče neku situaciju, bolje je interakcija u okviru grupa, takođe nastavnici prijavljuju da je radna atmosfera na času mnogo bolja u manjim grupama. I ovaj podatak ide u prilog tezi da je neophodno da se broj učenika u odeljenju smanji sa dosadašnjih 30 na nekih optimalnih 22 učenika u odeljenju.
Da li znate preciznije, jer ima mnogo nagađanja, koliko je zapravo učenika nije pratilo ono što zovemo nastava na daljinu?
-Prema podacima Instituta za pedagoška istraživanja iz Beograda u toku prvog talasa 58 odsto učenika nije pratilo TV časove, dok je 28% učenika izjavilo da je to povremeno činilo- izjavio je na kraju razgovora za Glas javnosti psiholog Aleksandar Janjić.
(Glas javnosti)
