ЕВО , ШТА НАРОД ТРЕБА ДА ЗНА ПОВОДОМ КОРОНЕ ВИРУСА

ЗНАЦИ ИНФЕКЦИЈЕ КОРОНА ВИРУСОМ

За разлику од грипа, који наступа нагло и тепература одмах скочи и буде висока, корона се постепено развија, температура је у почетку благо повишена и полако расте, као и остали симптоми.

Често, инфекција корона вирусом почиње грозницом, праћеном сувим кашљем, а након недељу дана доводи до губитка даха и онда је потребно болничко лечење.

Неки од симптома који се још наводе су: главобоља, кијање, кашаљ, кратак дах и потешкоће са дисањем.

Код особа са слабијим имунитетом, код старијих људи и мале деце постоји могућност да овај вирус захвати ниже дисајне органе, па се може развити упала плућа или бронхитис.

Ако имате основа за сумњу да имате овај вирус, прво и основно је да позовете овај број телефона:

060 4119416

(дежурни епидемиолог Института за јавно здравље Ниш)

.

КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ
ОД КОРОНА ВИРУСА

Избегавајте контакте са особама које имају знаке инфекције органа за дисање (кашаљ, кијање, цурење носа, повишена температура).

Избегавајте масовна окупљања и боравак у простору где се налази велики број особа.

Избегавајте руковање, љубљење и грљење при поздрављању.

Појачајте хигијену руку (прање водом и сапуном најмање 20 секунди, или ако то није могуће, коришћење алкохолних гелова за дезинфекцију руку), нарочито након контакта са оболелим особама или боравка у потенцијално угроженом подручју.

Уносите довољно течности, нарочито топле напитке, јер је вирус неотпоран на топлоту.

Испирати грло дезинфекционим раствором за ту намену.

Не додиривати нос уста и очи неопраним рукама.

Препоручује се ношење маски преко уста и носа уколико се борави у простору где су масовна окупљања.

Вирус може живети у одећи 6-12 сати. Прањем одеће се вирус уништава, а помаже и излагање одеће вишим температурама (излагање сунцу, пеглање).

Кашљите или кијајте у савијени лакат или марамицу, а затим ту марамицу баците у затворену канту.

Дезинфекујте мобилне телефоне, таблете, тастатуре компјутера и мишеве.

Користите медицинске маске уколико имате респираторне симптоме (кашаљ, кијање), првенствено да бисте заштитили друге.

 

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПРЕВЕНЦИЈЕ И СУЗБИЈАЊА ШИРЕЊА ВИРУСА ПРИЛИКОМ ПРУЖАЊА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ ОСОБИ СА СУМЊОМ НА ИНФЕКЦИЈУ ИЗАЗВАНУ 2019-nCoV

 

Према стручној методологији као и сходно искуствима из других земаља, неопходно је сачувати здравствено особље од обољевања на сваки могући начин, јер у супротном одређени временски период неће имати ко да лечи оболеле.

Потребно је да се правилним мерама превенције сведе на минимум ризик за експозицију узрочницима респираторних инфекција, укључујући и nCoV. Мере које се примењују спроводе се пре него што болесник са респираторном инфекцијом стигне у здравствену установу и током боравка болесника у здравственој установи.

1.Пре доласка у здравствену установу

Пре доласка у здравствену установу потребно је да сви који имају симптоме било које респираторне инфекције (кашаљ, цурење из носа, грозницу), примењују мере превенције њиховог ширења, пре свега носе маску и прате процедуре тријаже).

2.Превоз болесника

Уколико се болесник са респираторном инфекцијом довози у болницу колима хитне помоћи, потребно је да санитетска пратња обавести здравствену установу – пријемни део хитне помоћи, о каквом је болеснику реч, што ће дати времена здравственим радницима да се припреме за пријем пацијента.

Особље у санитетској пратњи особе са сумњом или потврђене инфекције nCoV треба да носи личну заштитну опрему (ЛЗО). После превоза таквог болесника, површине у колима хитне помоћи треба да буду опране и дезинфековане уобичајеним срдствима за дезинфекцију површина, а медицински отпад правилно уклоњен.

3.Током боравка болесника у здравственој установи

Током боравка болесника у здравственој установи потребно је да све особе са симптомима респираторне инфекције, укључујући и особе са сумњом на nCoV, придржавају мера респираторне хигијене, да се спречава контаминација током кашљања и кијања, да се обавља хигијена руку и врши тријажа током трајања посете.

Потребно је осигурати да болесници са сумњом на респираторну инфекцију, укључујући и оне са сумњом на nCoV, не смеју чекати међу осталим пацијентима који траже помоћ. Неопходно је одредити засебан, добро проветрен простор, који омогућава одвајање болесника у чекаоници на растојање око 2 метра, уз олакшану могућност спровођења мера респираторне хигијене. Болесник може чекати свој ред на преглед и у личном возилу или испред здравствене установе, а када дође ред на његов преглед, може бити обавештен мобилним телефоном да уђе у здравствену установу.

На уласку у здравствену установу, у чекаоницама, као и на шалтерима за пријаву пацијената здравствене установе, особље треба да обезбеди медицинске маске за пацијенте, средства на бази алкохола (60-95%) за хигијену руку, као и канте за одлагање употребљених марамица.

Поставити визуелна упозорења (натписе, плакате) на улазу и стратешким местима (чекаонице, лифтови, кафетерије) о свим правилним мерама превенције. Упозорења би требало да садрже информације о правилној употреби маски, марамица за покривање носа и уста током кијања и кашљања, као и о одлагању употребљених марамица у канте за отпад. Од критичног значаја је постављање информације о правилној хигијени руку.

Мере превенције и сузбијања (МПС) које се предузимају у циљу превенције или ограничења трансмисије nCoV у здравственим установама укључују: тријажу, рано откривање и контролу извора инфекције; примену стандардних мера предострожности (опреза) за све пацијенте; примену емпиријских додатних мера предострожности (за капљични и контактни пут преношења) и мера предострожности у односу на ваздух као пут преношења кад год је то могуће…

  1. Тријажа, рано откривање и контрола извора инфекције

Tријажа која укључује рано откривање и брзо издвајање пацијената (контрола извора) са симптомима респираторне инфекције, у део одвојен од осталих пацијената, представљају основне мере за брзу идентификацију и адекватну изолацију и негу пацијената са сумњом на обољење изазвано нCoV. Потребно је и обавестити надлежног дежурног епидемиолога.