Izvor : BBC NEWS , Tekst Marija Janković , Foto arhiva : www.aleksinacbiz.com
Dok se u Srbiji više stotina hiljada ljudi prijavilo da primi neku od pet ponuđenih vakcina, pojedine grupe ljudi mogu biti u većem riziku od drugih.
„Dileme koje ljudi imaju o vakcinaciji nekad nisu rezultat nepoverenja ljudi u vakcinu već jednostavno straha, nesigurnosti i manjka znanja o detaljima svake vakcine protiv Kovida-19″, kaže za BBC na srpskom doktor Ivan Đikić, direktor Instituta za biohemiju na Gete univerzitetu u Frankfurtu.
„Ipak, najveći broj ljudi sme da primi vakcinu, a jako je bitno objasniti ljudima koji su na primer, alergični na penicilin, leče se od tumora, imaju dijabetes – šta da rade, kao i u kom trenutku je najbolje da prime vakcinu“.
1. Alergičan sam na penicilin. Da li to znači da ne smem da primim vakcinu?
Ivan Đikić: Vakcinu mogu da prime ljudi alergični na penicilin, ambroziju, prašinu, jaja, školjke.
Ipak, veoma je bitno da oni koji imaju bilo koji vid alergije, a posebno na lekove, o tome obaveste svog lekara i posavetuju se sa njim pre nego što odu da prime vakcinu.
Najugroženija za primanje bilo koje od vakcina je grupa ljudi koji su ranije imali anafilaktički šok.
Ljudi koji su imali anafilaktički šok za sada ne treba da prime vakcinu, barem dok ne bude prikupljeno više podataka.
Ljudi koji su alergične na poznate sastojke u određenoj vakcini ne smeju da prime tu vakcinu.
Sreća je da postoji nekoliko vakcina koja imaju različite sastojke pa se može pronaći adekvatna za svakoga.
Radmilo Petrović: Kada je u pitanju alergija na lekove, vakcine međusobno imaju različite sastojke, a lekar će vas dobro uputiti da, ako ste alergični na neki od sastojaka vakcine, ne dobijete nju, a upravo je to slučaj sa alergijom na penicilin.
Jako je važno i da vakcinu ne idete da primate kada imate akutno ispoljenu alergiju. Kada alergija prođe, vakcinacija je mnogo bezbednija.
2. Da li mogu da se vakcinišem ako se lečim od kancera ili ako imam dijabetes?
Radmilo Petrović: Oni koji su na imunosupresivnoj terapiji, a to je terapija kortikostereoidima ili citostaticima, moraju da se konsultuju sa svojim lekarom.
Nije dovoljno samo reći u ambulanti gde se vakcina prima, potrebno je da pacijenti odu kod svog lekara za primarnu bolest i on će im reći kada je najbolji trenutak da prime vakcinu.
Ivan Đikić: Ima mnogo ljudi koji su pod hemoterapijom i na nekoj su od terapija za lečenje kancera.
Vakcinu ne bi trebalo da prime pacijenti koji su u teškoj akutnoj fazi bolesti. Ukoliko nisu – ne postoje kontraindikacije za primanje vakcine.
Slično je i za druge teške bolesti.
Ako imaju temperaturu, vitalno su ugroženi, imaju akutnu fazu srčane bolesti ili raznih infekcija – potrebno je da sačekaju dok se ne oporave.
Bitno je znati da pacijenti koji su preživeli transplataciju, na primer srca ili bubrega, i na imunosupresivima su – mogu da dobiju vakcinu, ali pod kontrolisanim uslovima.
To znači da je ne mogu dobiti u maloj ordinaciji u malom mestu već je potrebno da se ovo davanje vakcine nadgleda u bolničkim uslovima.
Slično je i za one koji imaju dijabetes – mogu da se vakcinišu, ali kada je njihova bolest u mirovanju i kada su na terapiji lekovima.
3. Trudna sam. Da li da se prijavim za dobijanje vakcine?
Radmilo Petrović: Za sada se trudnicama ne preporučuje da primaju vakcinu jer nisu učestvovale u kontrolnim grupama kada je vakcina davana malom broju ljudi.
Ipak, sigurno će biti slučajeva da trudnice ne znaju da su trudne u trenutku kada primaju vakcinu, .
Tako će biti prikupljene i informacije o tome kako je vakcina uticala na njih i eventualno i na plod.
Zato očekujemo da će se za dve ili tri godine mnogo više znati o bezbednosti vakcinisanja trudnica.
Preporučuje se da žene koje sumnjaju da su trudne ipak odu kod lekara i urade test na trudnoću pre nego što prime vakcinu.
Ivan Đikić: Sve vakcine koje postoje za Kovid-19 nisu radile ispitivanja na trudnicama, pa se ne može dati preporuka da je trudnice prime.
One to mogu da urade na sopstvenu odgovornost.
Slično je i za decu.
Nisu rađena istraživanja, pa se u ovom trenutku vakcina ne daje deci mlađoj od 18 godina.
4. Koje nuspojave može da izazove vakcina?
Ivan Đikić: Neželjene reakcije su kao i kod drugih vakcina: crvenilo, osip, lokalna bol, jednodnevna temperatura, glavobolja.
Takve reakcije su češće posle druge doze.
Uz to, svaka vakcina može da ima i retke posledice kod pojedinaca s obzirom na njihove specifičnosti, što podrazumeva i različite alergijske reakcije koje se najčešće pojavljuju unutar prvih nekoliko sati, najviše 24 sata posle vakcinisanja.
Njihova učestalost, prema do sada poznatim podacima, izrazito je niska.
Primera radi – u Americi je za sedam dana vakcinisano 1,1 milion ljudi i samo je deset njih imalo alergijsku reakciju, a ni ona nije bila životno opasna.
Radmilo Petrović: Postoje i teške, sistemske reakcije, koje se javljaju unutar 30 dana posle prve doze, a to su neurološke reakcije poput zapaljenja mozga, meningitisa, neuritisa.
5. Šta je opasnije – nuspojave od vakcine ili komplikacije od korona virusa?
Ivan Đikić: Jako je bitno znati – u virusu ima na desetine proteina, a vakcina sadrži samo jedan.
To znači da su komplikacije od virusa nebrojeno puta veće nego komplikacije od dobijanja vakcine.
Radmilo Petrović: Neuporedivo je opasnije ne vakcinisati se.
6. Da li mogu da prestanem da nosim masku kada sam se vakcinisao?
Radmilo Petrović: Nikako, jer i onaj ko se vakcinisao može da dobije Kovid-19 dok ne razvije antitela.
Ivan Đikić: U prvoj fazi posle vakcinacije, što je pet do šest nedelja posle prve vakcinacije, oni koji su vakcinisani nemaju imunitet, zato je neophodno da se i dalje pridržavaju svih mera zaštite – da drže distancu i nose maske.
Sigurno je da odobrene vakcine stvaraju snažan imunološki odgovor i time blokiraju i širenje virusa među stanovništvom, ali još nemamo dovoljno informacija hoće li vakcinisani biti prenositelji virusa nakon što virusu budu izloženi posle kontakta sa zaraženom osobom.
Primera radi, još nije poznato hoće li se kod vakcinisane osobe virus nalaziti lokalno u nosu i gornjim disajnim putevima (bez simptoma bolesti) i tako širiti.
7. Da li se Kovid-19 može dobiti vakcinom?
Ivan Đikić: Nikako. U vakcini postoji samo jedan mali deo virusa koji nije patogen.
To znači da ni u kom slučaju ne može prouzrokovati Kovid-19.
Imunološki odgovor pri vakcinaciji traje barem šest meseci, ali smatra se da može trajati i do nekoliko godina, a možda i doživotno kod dela stanovništva.
Posle prve doze vakcine i prve dve nedelje posle druge doze može doći do razvoja bolesti jer se u tom razdoblju još stvara imunološki odgovor na virusni antigen.
