Miroslav Miletić sa „Novostima“ podelio radost posle saznanja da se njegov sin, teško povređen kod Aleksinca, probudio iz kome.Tata  vodi me kući. Jedva čujno prošaptao je ovo moj Vlada, moj jedinac, moj sin… zagrlio sam ga trudeći se da ne zaplačem, ali on nije mogao da zaustavi suze.

Govori ovako tiho, ali ponosno Miroslav Miletić, otac Vladimira Miletića (16), iz Bobovišta, koji se posle 16 dana teške borbe za život probudio iz kome, došao svesti i trenutno se oporavlja u aleksinačkoj bolnici.

Vladimirov otac kaže da ni u jednom momentu nije gubio nadu da će se njegov sin oporaviti, posle teške saobraćajne nesreće, koja se dogodila 1. oktobra, kada ga je u ovom aleksinačkom selu kamionetom pokosio Dejan K. (43), koji je zatim pobegao. Iako prognoze lekara nisu bile optimistične, verovao je Miroslav da će doći dan da mu iz niške bolnice, gde je Vladimir prvobitno lečen, jave da je Miroslav ponovo otvorio oči.

– Život mu je visio o koncu, ali nisam gubio nadu. Uzdao sam se u lekare, zaista su svi dali svoj maksimum da mi spasu dete. Uzdao sam se i u Boga, bio sam u manastiru Sveti Roman, palio sveće. Molitva je uslišena i moj sin se oporavlja. Povređene su mu glasne žice, pa šapuće. Šapućem i ja da mu bude lakše i tako komuniciramo. Za mesec dana slavi 17. rođendan, napraviću mu veliko slavlje – priča Miroslav, gotovo u dahu, trudeći se da sakrije suze.

Kaže i da nije smogao snage da sinu kaže da je dve nedelje bio u komi boreći se za život. Priseća se Miroslav i tog kobnog dana kada mu je komšija javio da su Vladimira udarila kola.

– Pošao je u školu u 6.10 da uhvati autobus kada je do mene stigla užasna vest. Bukvalno sam se za sekundu stvorio na mestu gde se sve desilo. Hitna pomoć je brzo stigla, ukazali su mu najpre pomoć ovde u Aleksincu, a zatim ga hitno prebacili za Niš gde je odmah operisan. Od tada se nije budio iz kome dve nedelje. Imam samo njega, mislio sam da ovo neću preživeti, nisam jeo, pio, spavao. Molio sam se za njega svaki dan. Nisam izlazio iz bolnice. Milujem ga, držim ga za ruku, a on ne reaguje, ne čuje ništa, spava. Noćna mora kakvu nikom ne bih poželeo, evo ni sad ne mogu da se opustim – priča Miroslav, koji se o sinu brine sam od njegove četvrte godine, kada mu je majka Danka iznenada umrla u 40. godini života.

Goran Vidić, direktor Opšte bolnice u Aleksincu, gde je dečak prebačen nakon što mu je stanje stabilizovano u niškom KC, kaže da je Vladimira spaslo čudo. On naglašava da je dečak zadobio teške povrede glave, obostrani hematom mozga, frakturu kostiju lica sa krvarenjem u sinusima i kontuziju pluća.

Novosti on line, Autor J. Ćosin