www.aleksinacbiz.com , Dušan Stevanović tekst i foto

Ovde će verovatno ostati , uglavnom , radno nesposobni i politički “ sposobni “  jer kako drugačije objasniti činjenicu da u Aleksincu nedostaju čak i drvoseče . Ne pamti se da se ovako nešto desilo ,pa takvu situaciju ne pamte ni naši pradedovi . Ulice u Aleksincu pune su spremljenih drva za zimu koja stoje ispred kuća ,  a nema ko da ih iseče .

Nema drvoseča , nema majstora , nema vozača kamiona i autobusa , pa voze penzioneri od 72 godine, a da ne pričamo o doktorima i  medicinskom osoblju , profesorima i ostalim obrazovanim ljudima …

PRIČA PRVA – TESTERAŠI

Testeraša i drvoseča je sve manje iako je nekima to bila sezonska profesija ili dopunsko zanimanje . Nedostaje radna snaga .

Srdjan Mandić koji više od decenije seče i cepa drva svojim bansekom po Aleksincu , sada je deficitarna roba , jer je vrlo tražen .

  • Uglavnom smo po selima kruševačkog kraja , a najviše u Velikom Šiljegovcu i okolini . Ostala su staračka domaćinstva koja za sezonu potroše izmedju 30 i 40 kubika drva . Idemo od kuće do kuće , sečemo , cepamo i redjamo drva i  naravno dobro zaradjujemo . Tamo ostajemo po 10 – 15 dana . Ljudi su gostoljubivi . U Aleksinac dodjemo tek na neki dan da udovoljimo starim mušterijama ali ne stIžemo svuda .

Srdjanova  ekipa nije sama i ostali drvoseče su po selima da zbrinu staračka domaćinstva jer deca koja žive uglavnom  u inostranstvu , plaćaju to i brinu o svojim starima . Samo ih retko posećuju .  Starcii su postali samo Viber dede i babe .

DRUGA PRIČA – PROFESORI

Profesor istorije i teologije Vlada J0vić radio je u jednoj srednjoj školi u Aleksincu sa 30 posto norme . Deca mala , žena nezaposlena i nezadovoljna . Pitao je sebe , kako sve da ih zadovolji . Kome još treba istorija , a i djaka je sve manje . Bio je na velikim finansiskim mukama . A , zatim je rešio da u 40 godini položi za kamione i autobuse i otisne se u Evropu . Nije mu bilo lako . On mali , a kamion veliki – 30 tona . Ali para je para . Sada radi za jednu Dansku firmu i prima 2.200 evra . U školi je imao oko 200 evra . On je medju evropskim vozačima poznat kao jedan od najobrazovanijih i profesor Vlada Jović rado prepričava jednu anegdotu  , kada je putovao sa jednim bugarskim i jednim makedonskim šoferom i objasnio im do detalja istorije tih zemalja . Naravno Bugarin i Makedonac su bili zgranuti , odakle mu toliko znanje  , sve dok im nije rekao da je on srpski profesor istorije i teologije .

Nažalos , profesor Vlada Jović nije jedini profesor koji je svoj dnevnik i  učionicu morao da zameni šoferskom kabinom .

PRIČA TREĆA – DOKTORI

Jedan mladi Aleksinčanin , doktor ,  završio je Medicinski fakultet u roku sa prosekom 9. 5 i bio medju najboljim studentima u generaciji . Bio je i Vukovac u Osnovnoj školi “ Ljupče Nikolić , Vukovac u Aleksinačkoj gimnaziji .   Osvajao je i silne nagrade kroz školovanje , a na naučnim medicinskim simpozijumima imao je zapažene radove . Kada je završio medicinu , računao je da će njegovo znanje i kvalitete  neko umeti da ceni , u gradu , u kome je rodjen . Hteo je da ostane u Aleksincu i leči svoje Aleksinčane , drugove , profesore , komšije … Javljao se na svaki konkus ali za njega nije bilo mesta . Jedan od direktora mu je emailom rekao da više ne dosadjuje . Nije želeo čak ni u kancelariju da ga primi … I , šta je mogao da uradi mladi Aleksinčanin , jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta ? Skupio je .svoje stvari i otišao u Nemačku . Sada se vodi kao nemački doktor , koji  zna , čak , i srpski , što mu je vilika prednost medju pacijetima iz eks Jugoslavije .

On je na kraju skromno rekao . “ Šta sam mogao da uradim . Nisam želeo da budem na Birou za zapoljavanje . Morao sam da odem u taj “ truli kapitalizam “ da me eksploatišu .

Jedina mu je uteha , što njegove kolege ,kao početnici  , ovde imaju 85.000 dinara platu , a on  , samo , 4 puta više , a dobio je , odmah , i specijalizaciju .

Ovo su samo jedne od mnogih sudbina koje liče jedna na drugu .