Kako bi se osećali manje izolovano i napušteno zbog boravka u zatvorenom, koji se sada preporučuje zbog pandemije, građani treba da što više razgovaraju, ali isključivo preko telefona i aplikacija, prate pouzdane medije, gledaju humoristički program i igraju društvene igre – savetuje psiholog Jelisaveta Todorović. Navodi da u ovim situacijama strah i zabrinutost, kada ih ima u određenoj meri, dovode do opreza, ali da ukoliko ih ima previše, simptomi slični virusu mogu da “dođu iz glave”.
Izolacija bilo koje vrste nije dobra, ali razgovor sa porodicom i prijateljima, a u ovoj situaciji isključivo telefonom, preko interneta, Viber-a i Skype-a, smanjuje osećaj straha i zabrinutosti, naglašava profesorka na departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu Jelisaveta Todorović.
Ona dodaje i da treba verovati informacijama samo onda kada one dolaze od relevantnih izvora, jer postoje ljudi koji reaguju burno kada čuju neku vest.
Ljudi treba da osete da nisu izolovani i napušteni, tu pre svega mislim na one koji su stari. Bitno je i da imaju aktuelne informacije o svemu što se dešava, treba da prate medije. Treba verovati relevantim izvorima i ne treba uzimati za ozbiljno informacije koje nisu zvanične, već samo one zvanične, jer su one dobro isfiltrirane u smislu pouzdanosti i obima koji treba servirati javnosti – dodaje Todorovićeva.
Kako bi vreme u izolaciji brže prolazilo, ali i kako bi se potisnuli strahovi, treba čitati knjige, dobro se odmarati i gledati humorističke filmove i serije u krugu porodice, objašnjava Jelisaveta Todorović.
Humor je dobra odbrana od straha, ali ne treba pobeći u negaciju problema kroz humor, kao ni potiskivati strah mislima da smo neustrašivi. Zabrinutost nas vodi do odgovornog ponašanja, dok je beznađe nešto drugo. Ako procenimo da nas strah previše uznemirava, treba uzeti neko od sredstava za umirenje, ali obavezno i isključivo po savetu i nalogu stručnjaka – dodaje Todorovićeva.
Ona savetuje i da se građani koji su skloni anksioznosti i depresivnim poremećajima, a koji već uzimaju terapiju zbog svojih stanja, konsultuju sa stručnjacima kako bi, ukoliko oni procene, korigovali terapiju koju uzimaju.
U situacijama kada ljudi moraju da ostanu kod kuće, kao što je ova koja je nastala zbog korona virusa, preporučuje se oprez, a uz oprez dolazi i strah, objašnjava Jelisaveta Todorović. Ona naglašava i da ukoliko se pretera sa strahom, on može naruši kvalitet života.
Svaki preterani strah može da izazove psihosomatske simptome slične gripu, kao što su povišena temperatura, malaksalost, uznemirenost, itd. Ljudi na neki način preteranim strahom i razmišljanjem mogu da prizovu simptome neke bolesti. Zbog toga je bitno da kroz komunikaciju sa bliskim osobama dostignemo psihološku i emocionalnu relaksaciju – objašnjava ona.
Moguće je da u situaciji kada ljudi nemaju druge ventile nastupe konflikti unutar porodice. Zbog toga je potrebna međusobna solidarnost i dogovor unutar porodice. Motivacioni govori, takođe, mogu da pomognu, a poželjno je i da ljudi pričaju o strahovima kao o nečemu što je izvan njih, mogu i da ih zapisuju ili da razgovaraju sa sobom o tome šta im strah čini i na koji način ih oprez tera da se ponašaju realno i samozaštitno u ovakvoj situaciji – preporučuje Todorovićeva.
Ukoliko je reč o starim ljudima, koji mogu da se osećaju dodatno usamljeno, što zbog gubitka partnera, što zbog toga što su im deca u inostranstvu i ne žive zajedno sa njima, u tom slučaju, poželjno je da razgovaraju sa komšijama i prijateljima i da u tom smislu sebi olakšaju stanje, savetuje Jelisaveta Todorović.
Izvor Južne vesti , N.M
