Piše Nova.rs , novinar Miljana Isailović

M.K. (64) iz aleksinačkog sela Ljupten saslušan je pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Aleksincu u sklopu pretkrivičnog postupka koji je protiv njega pokrenut zbog sumnje da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti.

M.K. je vlasnik šarplaninca koji je 5. decembra prošle godine teško povredio njegovu komšinicu Krstinu Jovanović (68), koja je dan kasnije preminula u niškom Univerzitetskom kliničkom centru.

Krstinin suprug Slobodan kaže da iako ne krivi svog komšiju i daljeg rođaka, ne može da se pomiri sa tragičnim gubitkom žene za koju kaže, da je za njega bila „zlatni krst“ na koju se oslanjala čitava porodica.

„Neposredno pre ovog događaja Krstina je prebolela koronu pa sam se trudio da je zaštitim od teških poslova. Tog dana sam bio na sahrani tetke u Žitkovcu, žurio sam kući jer smo imali krmaču koja je trebala da se oprasi. Tek sam ušao u kuću kada me je komšija, mi smo i familija, pozvao da ispečem rakiju u njegovom kazanu. Krstina je skupila malo voća, ja imam svoj kazan ali nisam hteo da ga ložim za jednu turu pa sam zamolio Mileta da me pozove kad on bude pekao rakiju da i ja ispečem svoju“, opisuje Slobodan dan koji nikada neće zaboraviti.

Objašnjava da je Miletov pas bio u boksu, te da nije reagovao iako su on i supruga nekoliko puta prošli kraj njega.

„Nismo strahovali iako je šarplaninac bio ogroman jer je uvek bio poslušan. Kad bi mu Mile kazao da uđe u boks, uvek je to radio, veoma je bio pametan. Istovarili smo bure sa voćem a ja sam kazao Krstini da ide da dotera kolica sa sitnim drvima da bih potpalio kazan. Pitao sam Mileta da li će on izbaciti džibru ili da ja sačekam da ispečemo rakiju a on mi je rekao da teram traktor kući, da će on to učiniti. Ne mogu da se setim da li sam ušao u traktor ili sam se nalazio kraj njega kada sam čuo Krstinu kako je zacvilela. Okrenuo sam se i video kako je životinja oborila, i skočila na nju. Viknuo sam: ‘Mile, pas će da udavi Krstinu!’. On je zgrabio neku motku, počeo da ga udara, ja sam joj pritrčao a šarplaninac je grizao za glavu. Nisu joj se videle ni oči, ni nos ni usta od krvi. Vukao sam je za ruku, ali je pas čvrsto držao zubima. Mile mu je razdvojio čeljusti da bi je oslobodio a on je onda ugrizao i njega. Da nismo bili tu da je spasimo, verujem da bi je zaklao“, priča Slobodan brišući suze.