Piše : Informer , foto ilustracija

Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu podiglo je optužni predlog protiv M.K. (64) iz aleksinačkog sela Ljupten, vlasnika šarplaninca koji je 5. decembra prošle godine izujedao njegovu komšinicu Krstinu Jovanović (68) usled čega je dan kasnije preminula.

On se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a tužilaštvo je zatražilo da mu se izrekne godinu dana zatvora.

Do tragedije je došlo u dvorištu M.K. gde su Krstina i njen suprug Slobodan pekli rakiju u komšijinom kazanu.

– Nismo strahovali iako je šarplaninac bio ogroman jer je uvek bio poslušan. Kad bi mu čovek kazao da uđe u boks, uvek je to radio, veoma je bio pametan. Istovarili smo bure sa voćem, a ja sam kazao Krstini da ide da dotera kolica sa sitnim drvima da bih potpalio kazan. Pitao sam gazdu da li će on izbaciti džibru ili da ja sačekam da ispečemo rakiju, a on mi je rekao da teram traktor kući, da će on to učiniti. Ne mogu da se setim da li sam ušao u traktor ili sam se nalazio kraj njega kada sam čuo Krstinu kako je zacvilela. Okrenuo sam se i video kako je životinja oborila, i skočila na nju. Viknuo sam, „Pas će da udavi Krstinu“! On je zgrabio neku motku, počeo da ga udara, ja sam joj pritrčao, a šarplaninac je grizao za glavu. Nisu joj se videle ni oči, ni nos ni usta od krvi. Vukao sam je za ruku, ali je pas čvrsto držao zubima. Razdvojio mu je čeljusti da bi je oslobodio, a on je onda ugrizao i njega. Da nismo bili tu da je spasimo, verujem da bi je zaklao – priča Slobodan.

Baš tada je, kako objašnjava nesrećni čovek, naišao njegov sin Toplica.

– Kazao sam mu, „obaraj sedišta u kolima, ne pitaj ništa, majka će iskrvariti“. Uneo sam je u kupatilo, umio je i preprao joj rane rakijom, krv je stala. Odvezli smo je u aleksinačku bolnicu, tu su joj sanirali rane, a zatim je uputili u Niš na Kliniku za plastičnu hirurgiju gde je operisana. Sa njom je u sobi bila neka žena iz Vranja koja je mojoj sestri ispričala da je celu noć zvala i mene, da je bila zabrinuta za nas, da je govorila da idemo kod lekara da ne bismo dobili trovanje od ujeda. Sutradan je preminula, bila nam je oslonac, bila je vredna, dočekala je penziju radeći u specijalnoj bolnici u Kulini – priča ožalošćeni čovek.

Komentarišući odluku tužilaštva da krivično goni njegovog komšiju i daljeg rođaka, Slobodan kaže da mu je to sasvim svejedno jer Krstinu ništa ne može da vrati.