[vc_row][vc_column][vc_column_text]
www.aleksinac.biz , Tekst i kamera Dušan Stevanović , you tube aleksinacbiz
Ako idete od Aleksinca ka Sokobanji , videćete putokaz za Vrmdžu, selo udaljeno 10 kilometara od glavnog puta . Asfaltnim putem, posle vožnje od oko 15 minuta , dolazite do prvih kuća.
Kroz selo idete krivudavim sokacima, kuće su male, uglavnom bele, ima i poneka “skockana” ali bez gipsanih lavova, labudova i ostale kičerajske menažerije. Centra nema, osim ako pod tim ne podrazumevate raskrsnicu s jednom prodavnicom. Ali zato Vrmdža ima školu, najstariju u jugoistočnoj Srbiji, koja je počela da radi 1851. godine i uspela je da preživi sve “racionalizacije” obrazovne mreže, čije su žrtve uglavnom bila seoska deca. Tu je i Crkva svete Trojice, skromna kao što i priliči jednom takvom zdanju sagrađena 1818. godine.
U Vrmdži možete probati vrmdžanski sir, kozje i ovčje mleko, rtanjsko jagnje i jare, rtanjski med, čaj, sok od trnjina,i naravno šljivovicu
Na putu ka Vrmdžanskom jezeru, nalazi se mesto za izlazak u život. Zove se Deda Mijina vodenica.koju pokreće vodeni potok a melje heljdino, ječmeno, ovseno, pšenično i kukuruzno brašno.
U Vrmdži od oko 500 stanovnika, smeštenih u nešto više od tridesetak kuća, šezdeset je mlađe od trideset godina. Osim bavljenja poljoprivredom i etno turizmom, puno je posla i za zanatlije koje rade na rekonstrukciji starih kuća “ tuglara “ napravljenih od blata .
U jednoj od takvih kuća živi i jedan Amerikanac, jedan Italijan i jedna Švajcarkinja, kao i neki Beograđani, Nišlije, Novosađani, Subotičani… Ranije su kuće sa okućnicom mogle da se kupe za hiljadu do dve hiljade evra, a sada smo prisustvovali kupovini kućerka od blata sa12 ari placa za 5.000 evra .
Asfaltiran je prilazni put do sela kao i oni prema zaseocima. Vrmdža ima vodovodnu mrežu sa planinskih izvora, uličnu LED rasvetu, svaka kuća poseduje telefonski priključak, izgrađena je infrastruktura za bežični internet i mobilnu telefoniju ali ako hoćete da razgovarate mobilnim telefonom , najbolje je da se “ ukačite” na drvo ali ne bilo koje već na ono najviše kako bi dobili vezu . Naravno , meštani Vrmdže nisu zbog toga krivi već konfigurracija terena S toga u Vrmdži razmišljaju da uvedu goluba “ poštonošu “ kao još jednu turističku atrakciju u cilju uspostavljanja boljih komunikacija sa familijom .[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_video link=“https://www.youtube.com/watch?v=m_xrky22j2U“][/vc_column][/vc_row]
