www.aleksinacbiz.com , Piše : Dr Slobodan Petrović Cobi , psiihijatar
Jedino kad dodješ na svet plačeš punim plućima.
Posle dolazi ono, ćuti.
Ćuti dok govore stariji, dok govori vaspitačica, učiteljica, profesori, drug desetar, devojka da se ne naljuti.Žena, tašta, majka, otac, cela familija.
Da se ne zameriš.Znaš.
Ćuti i trpi.Postaješ profesionalni ćutač.
Niko ne ume da ćuti kao što ti umeš.
Onda vidiš da to može da bude i od koristi
Mnogi vole da imaju pored sebe nekoga koji tako majstorski ćuti.
Pa onda opet, ćuti, da ne probudiš decu.
Ćuti na poslu, da ne uvreduš šefa, gazdu, vodju.
A sve oni što si hteo da kažeš skuplja se kao talog od kafe i sabija sve više i više u tvojoj duši.
I onda jednoga dana u korinarnoj jedinici, pod onim aparatom koji kuca u ritmu tvoga iscepanog srca i povremeni zapišti, pitaju te da nešto kažeš, a ti ne možeš od maske za kiseonik.
Ćutiš.
