BIVŠI NAČELNIK ALEKSINAČKE POLICIJE O UBISTVU JASMINE

Piše : TELEGRAF , Dragana Kocić novinar

I dan danas žalim što nisam imao priliku da pogledam u oči Silva Pluta i da pokušam da saznam zašto je na tako divljački način usmrtio tu mladu i lepu devojku, kaže Milić .

Avgusta 2004. godine imenovan sam za načelnika odeljenja unutrašnjih poslova u Aleksincu ubrzo potom došlo je do zločina koji je obeležio moju profesionalnu karijeru dugu 33 godine. Rukovodio sam potragom za ubicom tada dvadesetpetogodišnje Jasmine Đošić ne slutivši da imamo posla sa jednim od najopasnijih zločinaca na ovim prostorima. I dan danas žalim što nisam imao priliku da pogledam u oči Silva Pluta i da pokušam da saznam zašto je na tako divljački način usmrtio tu mladu i lepu devojku. Žao mi je što je uspeo da nam umakne, što nam ga Slovenija nije isporučila jer je to života koštalo još jednu ženu – prvi put o potrazi za serijskim ubicom priča Nišlija Jovo Milić, penzionisani pripadnik MUP –a.

Ono što je umnogome otežalo rad na otkrivanju Silva Pluta bilo je to što je Slovenca u Srbiju doveo njegov prijatelj Aleksinčanin Srđan Živković a to policiji nije prijavio iako je imao zakonsku obavezu.

– Prvi događaj za koji smo kasnije utvrdili da je povezan sa Plutom, je bio pokušaj ubistva Dejana Lazića. Na njega je krajem 2004. godine na Aleksinačkim Rudnicima ispaljeno više metaka iz automatske puške. Uviđajem smo uspeli da dođemo do bioloških tragova koji su poslati na DNK analizu pa smo dobili profil izvršioca ali nismo imali njegov identitet. Novembra iste godine na putu od Aleksinačkih rudnika do Aleksinca, ubijena je Jasmina Đošić. U šipražju je pronađeno njeno telo a ono što smo tamo zatekli ukazivalo je da imamo posla sa psihopatom. Telo je bilo unakaženo a devojčin grkljan je bio presečen do pršljena . Na mestu ubistva pronađena je kapa, na njoj je bilo kose a DNK analiza pokazala je da su njen ubica i čovek koji je pucao na Lazića ista osoba. Identičan biološki trag smo pronašli i kod jedne devojke u čiju je kuću provalio Plut. Neverovatno je da je ona preživela susret sa osvedočenim serijskim ubicom žena s obzirom na to da je u njenoj kući proveo nekoliko sati. Otkriveni opušci ali i metak iz automatske puške su nam obezbedili identičan DNK onom sa prethodna dva mesta zločina ali i dalje nismo imali ime napadača – objašnjava Milić.

Preokret je usledio kada je u dvorištu Ljubiše Stankovića pronađena automatska puška iz koje je pucano na Lazića. Stanković je pred Okružnim sudom u Nišu 2007. godine koji je Plutu za Jasminino ubistvo sudio u odsustvu, priznao da ga je policiji prijavio kada je video da je u njegovom dvorištu zakopao pušku.
Silva Silvo Pluta, serijski ubica i Jasmina Ðošić iz Aleksinca

Foto: Privatna arhiva

– Kada je puška izveštačena ustanovljeno je da da se DNK poklapa sa sva tri biološka traga koje smo zatekli na mestima nerasvetljenih zločina. Od Stankovića smo dobili podatak da je pušku zakopao Plut, koji je u međuvremenu pobegao u Sloveniju. Od te države smo zatražili njegov DNK i tako smo ga povezali sa sva tri zločina ali i još jednom teškom provalom za koju smo kasnije saznali. Zatražilo smo njegovo izručenje iz Slovenije ali je naš zahtev odbijen – priseća se Milić najtežeg slučaja u policijskoj karijeri.

Plut u Sloveniji nije gonjen za Jasminino ubistvo pa je ubrzo nastavio krvavi pohod. U zoru 24. februara 2006. godine u Ljubljani je zaskočio usnuli bračni par Ulčar. Mirka, koji je bio glavni svedok protiv njega za pljačku pošte i njegovu suprugu Ljubicu je savladao i vezao. Nju je silovao, rezao nožem i na kraju zaklao dok je Mirko uspeo da pobegne. Posle nezapamćene potrage uhapšen je i za Ljubičino ubistvo osuđen na 30 godina zatvora. Izvršioje samoubistvo sedativima 2007. godine samo dan nakon što ga je niški sud za Jasminino ubistvo u odsustvu osudio na 40 godina robije. Jovo Milić smatra da njegovom smrću pravda ipak nije zadovoljena.

– On je izabrao da umre a Jasmina to nije želela. Bila je mlada, lepa, život je bio pred njom a on joj je sve to oduzeo i to na tako svirep način. Žao mi je te žene što je ubijena u Ljubljani, da nam ga je Slovenija isporučila, danas bi ona bila živa – kaže Milić.

Jedna misterija u vezi sa ovim događajima i dalje traje. Niko ne zna šta se desilo sa čovekom koji je krvoloka doveo u Aleksinac, njegovim prijateljem Srđanom Živkovićem.

– Naša saznanja pokazuju da je nakon Plutovog bekstva i Živković otišao u Sloveniju. Nikada se više nije vratio, možda je smatrao da će biti procesuiran ako dođe u Aleksinac – navodi Milić.

Plut je rođen 1968. godine u okolini Novog Mesta i već u detinjstvu pokazivao je sadističke sklonosti ubijajući i kasapeći životinje. Prvo ubistvo počinio je 1990. godine, kada je masakrirao svoju školsku drugaricu Marjancu Matjašić. Devojka je kolima krenula u fabriku obuće, gde je radila, kad ju je Plut zaustavio. Primila ga je u kola, on ju je napao i pokušao da siluje, a pošto se grčevito branila, izbo ju je nožem, a njeno telo raskomadao. Osuđen je na 15 godina zatvora, ali je na slobodu pušten posle trinaest, navodno zbog dobrog ponašanja. Ubrzo je opljačkao je poštu, a kada je otkriven, sa drugom iz zatvora Srđanom Živkovićem pobegao je u Aleksinac.

Ostavio je poruku da bude sahranjen s Biblijom. Njegovo telo rodbina nije htela, pa je kremiran o trošku države.