Драги дедо и нане,
знам да сте само спрат изнад мене ал’ због новонасталу ситуацију одлучија сам да ви напишем овој писмо, ће ви га протнем под врата. Дедо, кажи на нане да не брине за једење, имамо довољно! Несмо ишли у Лејона да правимо залихе затој што је тата још од ратиште донеја 4 војничка ранца сас конзервирану храну такој да ће поминемо. Мама је јучер целу кућу очистила сас ракију, испарава кроз прозори, ће напијемо целу улицу. Теше замалка и куче да обања сас ракију. Тата по цел’ д’н седи и гледа телевизор, купија је џак семенке, уста му се надували од сол к’о на Вучића. Сестра ми се дере на сви по кућу затој што не мож’ да се види сас дечка, вика да је њихова љубав јача од Корону… пушта љиге туј по кућу. Једино на брата ми неје утицало ванредно стање јер си је исти к’о и пре – по цел’ д’н седи дома, ништа не работи, једе и спије. Синоћ смо сви седнали да играмо Монопол… посвађали смо се а још фигурице несмо поставили. После тој сви легнасмо да спијемо. Ја цел’ ноћ несам могја очи да заповрнем, врпољим се по кревет, размишљам што ће буде сас људски животи, сас светску берзу, сас економију… Ма зебавам се, несам могја да спијем затој што је тата плакаја цел’ ноћ у собу. Покушаја да пије ракију сас онија слани уста па му се још више надували, с’д је к’о Карлеуша. Ви немој да бринете ништа, тренутно сте једини у фамилију који зарађујев паре јер Вучић рече да ће ви даде по четири ‘иљадарке. Немој да искачате нигде јер немамо паре за казну, још несмо исплатили оној кубе што га тата узеде на одложено ал’ како се одвија ситуација изгледа да ће правимо зимницу у спаваћу собу сас ћунку кроз прозор. Ај па такој, чувајте се, ће се чујемо, мора да идем јер ме тата вика да му помогнем да закове даске на прозори и врата, најавија се теча Бора да ће дође , а знаш га њега как’в је к’д заседне.
