www.aleksinacbiz.com , redakcija,you tube aleksinac biz (pritisnite „zaprati“ ,subscribe)
Nedavno je redakcija aleksinac biz i Tv studio „Dar-Mar“posetila velelepno zdanje malo poznate tvrdjave „RAM“koja se nalazi na Dunavu kod Golubca . Pogledajte predivne snimke u videu , na početku teksta koje su napravili profesor Miloš Veljković ,profesor Dragan Golubović , profesor Marko Protić i novinar Dušan Stevanović .
Na 1077. kilometru od ušća Dunava u Crno More nalazi se tvrđava Ram, svedok vekova i biser srednjevekovne arhitekture. Nevelika po veličini, tvrđava, pleni lepotom, veličanstveno stojeći na strmoj litici iznad Dunava, koji u svom toku , baš na ovom mestu ima najveću širimu.
Primajući sa leve strane, koa pritoku, reku Neru a sa desne strane, malo uzvodno i tajnovitu Mlavu, Dunav ovde nije samo najširi već i najsporiji danas. Teško je i zamisliti kako je ova moćna reka izgledala nekad putnicima namernicima i mnogim vojskama koje su baš na ovom prostoru prelazile preko reke, zaobilazeći đerdapske brzake, danas obuzdane modernom branom.
Aheološka iskopavanja otkrila su bogatu prošlost čitavog područija oko Tvrđave. Kelti, Dačani, Mezi i nakon njih Rimljani ostavili su tragove svog bitisanja. Ostaci rimske tvrđave Lederata na jedva kilometar nizvodno od Rama, kao i sakralni objekat koji zauzima deo unutrašnjosti same tvrđave Ram i danas su vidljivi i ukazuju na to da je na mestu današnje Tvrđave sigurno postojao objekat iz ranije epohe koji je tokom izgradnje uklonjen kako bi se izgradila za to doba moderna tvrđava sa topovskim otvorima, za sada najstarije takvo utvrđenje na Dunavu.
Sultan Bajazit II, na samom početku svoje vladavine, suočio se sa upadima Ugra preko Dunava, te je i sam morao da krene u ugroženo područije koje su Mađari pokušavali da osvoje uz pomoć srpskih prebega, koji su imali još uvek jasno sećanje na srpsku Despotovinu. U sačuvanim zapisima kao graditelj Rama navodi Mehmed paša, pa ipak izgleda da je predanje pouzdanije i da je nalog za izgradnju tvrđave dao sam Bajazit II. Naime novija istoijska istraživanja pokazala su da je u vreme izgradnje Mehmed paša već bio mrtav a da je u ovim predelima zabeleženo prisustvo sultana.
Tradicija govori da je sultan posle dugog jahanja došao do uzvišenja na kome se danas nalazi Tvrđava i da je ovde rešio da se pomoli te je zatražio prostirku za molitvu, ihram na turskom. Sedeći na ihramu sultan je i zaspao a pošto se probudio dao je nalog da se na ovom mestu sagradi tvrđava. Od prostirke ihram, tvrđava je i dobila ime, RAM, dok se u nekim izvorima pominje i pod imenom Hram.
Živopisnost tvrđave potvrđena je i brojnim legendama sačuvanim u tradiciji lokalnog stanovništva, koje na zidine tvrđave dovode razne istorijske i mitske ličnosti, čak i samog osnivača i prvog kralja Rima, Romula. Ako i sumnjate u maglovite mitske priče, sjaj zalaska Sunca, koji se vidi sa zidina Tvrđave, neoboriv je dokaz unikatnosti ovog mesta, koje su čak i putopisci, poput Evlije Čelebije, posvedočili u svojim delima.
Verovatnije je da tvrđava nije nimalo slučajno podignuta baš ovde. U nemirno ratno doba njena uloga je bila da kontroliše prostor između Smedereva i Golupca, dok je u periodima mira obezbeđivala siguran prolaz preko Dunava kao i bezbedno konačište u karavan saraju nedaleko od tvrđave, dok je štitila i lađe koje su uzvodno polagano vukli volovi i ljudi.
Priča o Tvrđavi Ram nije ništa naspram onoga što ćete doživeti ako je posetite. Ukradete li bar jedan dan od svakodnevnih obaveza da prošetate širokim zidinama imaćete priliku da u zanimljivim pričama vodiča ili u meditaciji uz šum vetra koji dolazi Panonskom nizijom sa Karpata zaronite u drevni svet, čije kapije stoje baš na ovoj litici, kapije do Vas samih.
