ZBOG NAMEŠTENIH KONKURSA OTIŠLA IZ ALEKSINCA U AMERIKU I NAPRAVILA USPEH

Seserbian.news , Piše Marinika Živković

Jasna Petković iz Aleksinca, po struci diplomirani inženjer za saobraćaj, nakon završenog fakulteta nije uspela da se zaposli u Srbiji i obavlja posao za koji se školovala. To je bio i glavni razlog zbog koga rešava da ode iz zemlje. Od 2010. godine živi u Americi, a za SE serbianews otkriva kako je otišla i kakve su tamo prilike za život, te kakve sve mogućnosti ova zemlja pruža.

“S obzirom na to da šest meseci nakon završenih studija nisam mogla da pronađem posao u Srbiji, odlučila sam da odem u Ameriku. Tamo me je čekao, tada moj dugogodišnji dečko, sadašnji suprug, jer je ostao nakon završenog studentskog programa kako bi zaradio neki početni kapital. Na konkursima za posao u Srbiji bila sam očevidac onih situacija gde zbog glupih razloga ni na jednom nisam izabrana ja, već neka direktorkina rođaka ili slično. To mi je pomoglo u odluci da ne traćim svoje vreme u Srbiji“, objašnjava ona.

Doselili su se u Njujork, Bruklin, i kako kaže, sam početak nije bio toliko težak, zato što je dve godine unazad dolazila na po šest meseci, na studentske programe, pa je već imala obezbeđen posao i smeštaj, znanje jezika, kao i stečena prijateljstva.

“Meni je lično jedino u početku bilo teško da pronađem hranu koja mi se sviđa, pošto je ovde sve drugačijeg ukusa, kao i da pronađem odgovarajuća sredstva za higijenu i čišćenje“, izjavila je uz osmeh.

Bavi se dispečerstvom, organizacijom prevoza, elektronskim logbukovima, a ima još puno drugih poslova koje obavlja u kompaniji za selidbe sa suprugom koji već godinama vodi tu firmu. Sada sa dvoje dece žive u Nju Džersiju, mada ih od Menhetna, kaže, deli samo most.

Na pitanje kako provodi slobodno vreme, odgovara:

“Ja sam majka dvoje dece, tako da osim posla obavljam i sve ostale kućne poslove, kao i druge žene. Deca imaju svoje dodatne aktivnosti. Ipak, najviše vremena vole da provode na tabletima, pa se trudimo da to svedemo na minimum. U slobodno vreme uvek gledamo da odemo negde gde će njima biti zanimljivo, a moje omiljeno mesto od proleća do zime je Bronx Zoo.“

U benefite tamošnjeg života Jasna svakako ubraja viši standard, bolje uslove lečenja, rada, organizacija oko bilo kakve dokumentacije, kao i bolje puteve i saobraćaj, povoljne uslove kredita za automobile ili kuću.

Najviše joj se dopada to što za decu ima dosta mesta za kreativost i igru, kao i bezbroj pogodnosti za razvoj, recimo, mogućnost da se bave kojim god sportom žele, ili da sviraju neke instrumente koje žele i tako dalje.

“Ono što najviše nedostaje jeste porodica: babe, dede, strine, moje tetke i tetke moje dece i ljubav koju pružaju. Toga nema i ne može da se kupi“, naglašava Jasna Petković.

Za poznanike emigrante kaže da se nisu svi isto snašli. Neki zarađuju više para nego u svojoj zemlji i više rade, ali tvrdi da je ipak sve individualno.

Mi nemamo mnogo kontakata sa Amerikancima. Uglavnom radimo sa dosta naših ljudi, ili sa doseljenicima iz drugih zemalja. U Nju Jorku su generalno ljudi sa svih strana sveta, tako da su svi prihvaćeni, dosta rade i svako gleda svoja posla. Od socijalnog života izlazimo samo na dečije rođendane i družimo se sa Srbima. Stariji sin počinje da ima drugare iz škole plivanja, pa tek krećemo da upoznajemo Amerikance“, kazala je ona.

Kada su u pitanju navike ljudi, ističe da se u Americi mnogo više računa vodi o zdravlju i zdravom načinu života, zdravoj ishrani i fizičkim aktivnostima, nego kod nas u Srbiji, gde joj smeta što ljudi preterano puše, ali opet naglašava da su navike o zdravom životu svojstvene sredini u kojoj su oni smešteni, dok je u unutrašnjosti zemlje već drugačije.